"PREDEO ŽEGE" - roman dr Milana Mladenovića

Paviljonska nacija! Hoću ponovo da vidim Kefaloniju! Ostrvo večnog mira!

 

PREDEO ŽEGE

Roman u nastajanju Milana Mladenovića od Lužice

 

Poželjno slati svoja sećanja na ličnosti, dogadjaje, sudbine!

 

 

Detinjstvo osnivača Paviljonskog udruženja obeleženo je bespreglednim naslagama peska vađenim iz Dunava (zbog kog je neumerenog vadjenja potonulo ostrvo Kefalonija izmedju Velikog Ratnog Ostrva i Kalemegdan) kojim su od sredine Dvadesetog veka zasipane milenijumske močvare u sremskom Medjurečju, da bi se očvrslo tlo za izgradnju budućeg megalopolisa, najvećma duž leve obale Save u širini do 5-6 km i dužini od 15-20 km. Pustinja peska koja se od ušća Save u Dunav prostirala sve do nadomak Surčina bila je prošarana bezbrojnim oazamajezercima i barama (žabe! lokvanji! bambusi!) u kojima su se Paviljonci leti rashladjivali od žege koja je izbijala što iz peska, što iz ušiju i vrelog mladalačkog srca. Žega posred tolikih voda! Uz to još i kroćena hladovitom uzvisinom oboda sremske visoravni! koja se oštro sručuje u široku prirečnu niziju na dugačkom potezu od Gardoša i Ćukovca na dunavskoj, sve do iza Bežanije na savskoj strani, a koja će glavnom junaku romana jednu od svojih krošnji pozajmiti za osmatračnicu za motrenje na PREDEO ŽEGE, i kao radni sto za ispisivanje sećanja na detinjstvo.

 

Prvobitno novobeogradsko naselje, do dana današnjeg poznato pod nazivomPaviljoni”,  pustinjomodsečeno od Beograda, podignuto je u prvim godinama izgradnje Novog Beograda, ne bi li se u njemu, u duhu proklamovanogbratstva i jedinstva”, naselilikadroviiz čitave tadašnje Jugoslavije, neophodni za popunjavanje golemog administrativnog aparata nove, “narodnevlasti u ratom opustošenoj zemlji. Zidano je po uzoru na bezbrojna sovjetska soc-realistička naselja sačinjena od petospratnih zgrada od po 2-4 ulaza, nalik kutiji šibica, saobrazno idealu stanovanja samosvesneradničke klase”. Sačinjeno je od 52 paviljona (a u romanu Milana od Lužice pokazaće se da neki od njih nikada nisu izgradjenizašto?) koji su se najvećma združivali u skupine od po tri pod uglom od 90 stepeni, tako što bi četvrta strana tim načinom oblikovanog kvadrata ostajala otvorenom, da se s te strane pridje ulazima, kroz zajedničko dvorište za beskonačnu dečju zabavu. Doslednost, izuzeci ili delimična odstupanja u primenjivanju tog pravila biće značajni za odvijanje odredjenih tokova radnje i za obrazovanje pojedinačnih i kolektivnih karaktera.

 

Nicanje velegrada iz peščane pustinje pretvaralo je tokom decenija nekadašnje beskonačno područje mladalačke slobode u zagušljiv urbani prostor prenatrpan betonom, gaseći na taj način žedj i isušujući izvorište žege i mladalačke čežnje, kao što je to naporedno činio i porast godina i vidika. No što su više Paviljoni postajali skrajnuto predgradje megalopolisa, takoreći tek granični prelaz izmedju golemog Novog Beograda (kome su podareni Sava i Ušće) i drevnog Zemuna (nerazdruživog od Dunava), a Paviljonci samo raspršeni nostalgičari minulog detinjstva, to je, gle čuda! sámo naselje sve više postajalo oazom tišine i rashlađenja od žege uzavrelog gradskog života, a njegovi nekadašnji žitelji mitski heroji pionirskih početaka, prožeti setom i  željom da se to herojsko doba otme zaboravu. Predeo Žege je uistinu ostao predeo žege, samo što sada umesto peska žežu beton, isparenja i gradska užurbanost, a Paviljoni postaju jedina preostala oaza za smirenost i rashladjenje!

 

U tom ambijentu, široko obuhvaćen ovim činjenicama, okolnostima i idejama, odvija se zamišljena radnja ovogromana u nastajanjuznamenitog srpskog pesnika i filosofa Milana Mladenovića od Lužice (1949), paviljonca koji se sa roditeljima 1956. godine doselio u paviljon br. 20, dovršivši tu prvi razred koji je započeo u Jagodini.

 

Roman ima tri vremenske ravni pripovedanja i tri glavna toka dramskog zaplitanja, a u svojoj osnovi predstavlja priču o sukobu generacijakomunističkih očeva koji su zidali Novi Beograd i sinova koji su se tačno 20 godina kasnije podigli na pobunu. U središtu je porodica glavnog junakazanesenog pesnika, čiji su se roditelji upoznali i zavoleli tokom akcije početka izgradnje Novog Beograda, odselili u unutrašnjost gde im se radjaju dva sina, ali i vraćaju da žive u tek izgradjenim paviljonima.

 

VREMENSKE RAVNI

 

  1. SADAŠNJOST – sedeći u krošnji drveta na Bežanijskoj Kosi, na kojem je nekada, u petom razredu, « bežeći sa časova », pisao pesme, glavni junak započinje svoja sećanja na detinjstvo. Pripoveda ih devojci iz novog naraštaja, kćeri svoje nekadašnjenesrećneškolske ljubavi, koja vodi tribinu « PREDEO ŽEGE » u organizaciji udruženja « Paviljonac uvek », na kojoj stari paviljonci saopštavaju svoja sećanja, a glavni junak skuplja gradju za pisanje svog romana. Naporedo on i devojka, sa ostalim članovima Udruženja, vode istragu o razlozima iz kojih neki od paviljona nikada nisu izgradjeni, zahtevajući da se taj pronevereni novac uloži u početak izgradnje Hrama Pamćenja (vizija glavnog junaka!) na ostrvu Kefalonija (buduće Malo Ostrvo Izmirenja) koje je potonulo pod vode Ušća zbog vadjenja peska iz Dunava za drenažu močvarnog tla na kome će se izgraditi Predeo Žege.

 

Ova ravan pripovedanja traje od početka do kraja, prožimajući i mešajući se sa odgovarajućim dogadjajima uz pripovedane prošlosti, podsećajući na paviljonsko, “solitersko”, pa iblokovskodetinjstvo mnogih znamenitih ličnosti, sve vreme držeći pažnju zbog neizvesnosti ishoda istrage, potrage za Kefalonijom (trilersko otkrivanje istih krivaca zagutanjeKefalonije i neizgradnju pet paviljona!), ali i ljubavnog trougla izmedju glavnog junaka, devojke i njene majke koja je bila njegova neostvarena ljubav u školskim danima. Bitno je uočiti da povratak Kefalonije simbolizuje i spasavanje od zaborava velikih ideala mladosti.

 

  1. JUN 1968 – Studentske demonstracije, u Studentskom gradu, u krajnjoj liniji pobuna sinova protiv očeva. Poseban naglasak na dvorište Filosofskog fakulteta u kojem se dramatski i tragično zatvaraju sve tri glavne prethodeće ljubavne priče (ljubav učenika i učenice, profesora i profesorke, opsesivna ljubav učenice prema profesoru), čime se višestruko simbolički i parabolično podcrtava svest glavnog junaka o dovršenom detinjstvu i o početku razdoblja zrelosti -  sloboda detinjstva začeta, ali i izgubljena u Predelu Žege, prebacuje se preko reke, u grad-oličenje drevne civilizacije, pretvariće se u Dvorištu Filosofskog fakulteta u takoreći generacijsku samosvest o slobodi Duha i o neophodnosti borbe za mukotrpno ostvarivanje mladalačkih ideala. Odatle se po drugi put UNAZAD vraćamo i tako stupamo u samo jezgro priče.

 

  1. RAZDOBLJE 1948-1968 – glavna ravan romana, od početka izgradnje Novog Beograda koji se podudara sa rodjenjem glavnog junaka, preko njegovog doseljavanja u Paviljone, preseljenja u “Soliterekod Fontane i roditeljskog u “Blokove”, pa do studentske pobune 1968. godine, u kojoj on učestvuje od početka do kraja, budući da su se demonstracije odvijale neposredno u području njegovog svakodnevnog kretanja, od Studentskog Grada, preko njegove ulice Pariske Komune i naspramne Fontane, pa do čuvenog Podvožnjaka. Naglasak u ovom delu priče jeste na konglomeratutesnom prožimanju, ali i grubom sukobljavanjupredstavnika mnogobrojnih etnosa, tradicija i različitih društvenih slojeva čiji su potomci tu, nadomak Velikog Ratnog Ostrva, stvarali mirnodopsku PAVILJONSKU NACIJU, predodredjenu da nam vrati Kefaloniju i pretvori je u Ostrvo Večnog Mira. Ali će se pokazati da je potonje mirnodopstvo tenacijeliveno u kovačnicamažestokih momaka” – žestokih i na jednoj, uličnoj, tada još uvek čedno-mangupskoj, i na drugoj, duhovnoj, tada uistinu nadobudno, uobraženo, ali i ubedjeno sveto-vodećoj strani skale za odmeravanje cenosti života. Zato što su se u tim livnicama neposredno dodirivali, sukobljavali, čak i medjusobno satirali, ali i obožavali, Dno i Vrh, zaslužli su ti besmrtni pionirski heroji da se spomenicima nasele na trgove, okretnice, u parkove, pa i u školska dvorišta i u nazive ulica (što je već i počelo da se dogadja), a svedočanstvom ovog i budućih književnih i drugih umetničkih dela u srca svih budućih žitelja Predela Žege i svih posetilaca iz Beloga Sveta koji će doći da im se poklone.